Prema njegovim rečima, kriza je iznedrila neke uspešne kompanije, a neke finansijski uništila. Ipak, misli da to nije kraj za njih:
"Više novi početak, realniji, sa manjim obimima i verovatno potpomognut od strane država. Baš kao što su države posle krize 2008. kroz nacionalizaciju i državnu pomoć “izvlačile” finansijski sektor", priča on.
Marković, između ostalog, govori i o tome, koji su mogući scenariji posle korone, i kako da se izbavimo iz ove krize.
Kakva je vama bila prethodna godina, kada biste mogli da je opišete u jednoj rečenici?
Ako me već pitate da jednom rečenicom opišem godinu onda me naziv Pekićevog remek dela "Godine koje su pojeli skakavci" podseća na godinu iza nas. Jako teška, čudna, godina koja je nekako proletela u iščekivanju, u nekom nadanju da će se stvari promeniti i da nas tu, odmah iza ugla očekuje nešto bolje. Ali nije tako bilo, čak šta više, još uvek je pola Evrope u uslovima koje podrazumevaju zaključavanja, socijalno ili tačnije fizičko distanciranje i posledično smanjeni nivo privredne aktivnosti.
Sa druge strane za naš kolektiv koji uglavnom poslednjih meseci funkcioniše uz pomoć zoom-a i ostalih digitalnih platformi, godina iza nas je bila uspešna. Radili smo, otežano, naporno, uglavnom od kuće ali smo uspeli i da u takvim uslovima ostvarimo rast i nastavimo ka svom cilju a to je da budemo jedna od top 3 najuspešnije menadžment kompanije u Jugoistočnoj Evropi.
Da li je ovo kraj sveta kakav znamo? U tom smislu, koji biznisi su se pokazali kao oni koji mogu da posluju u ovakvim okolnostima i koji su možda poslovi budućnosti?
Svet se nije promenio. Promenili smo se mi, koji u tom svetu živimo, a najviše su se promenili odnosi između ljudi i na moju veliku žalost sve mane su izašle na površinu. Način na koji živimo i radimo je drugačiji. Malo ili nikako ne putujemo, manje se družimo, živimo pod jakim psihološkim pritiskom, iako možda nismo svesni toga. To utiče na sve, pa i na poslovanje kompanija.
Kada je reč o tome koji su se biznisi pokazali kao “žilaviji” jasno je da oni koji su uspeli da se na vreme digitalizuju i prebace na “on line” režime rada sada iz ove krize izlaze manje “oštećeni”. Sa druge strane čitave industrije će se vratiti decenije u nazad i to u svakom smislu – od načina rada do prihoda i profita koje mogu da očekuju. Uzmite samo, primera radi, avio-industriju. Da li bilo ko očekuje da će se stvari tu brzo vratiti na staro? Svi očekuju da će low cost kompanije uspeti da “vrate” industriju brzo posle krize. Ja lično ne verujem, mislim samo da će “lowcosteri” postati “highcosteri” jer će veliki broj avio prevoznika jednostavno nestati.
Što se tiče poslova budućnosti, oni su već odavno poznati – sve što je u oblasti usluga i online-a, i da pri tom ne zavisi preterano od lanaca isporuke ima mogućnost za dalji rast. Može se, takođe, očekivati daleko veći uticaj lokalnih ekonomija i lokalne potrošnje. Pogledajte samo projekcije rasta Svetske banke. Ekonomije koje imaju u svom BDP-u veliki uticaj lokalne potrošnje su one koje će se brže oporaviti, za razliku od onih koje žive od usluga i “tuđih” para.
S druge strane, koje su to industrije koje svedoče početku svog kraja?
Mi smo u Egzakta Advisory još negde u aprilu prošle godine objavili svoju studiju na temu uticaja Covid 19 na privredu. Tada smo prognozirali da će industrije koje se bave pružanjem usluga, pre svega mislim na turizam, hotelijerstvo, restorane, imati pad i do 80 odsto. Isto važi i za avio kompanije, auto industriju i robu široke potrošnje. Ali ne verujem da je to kraj tih industrija.
Više novi početak, realniji, sa manjim obimima i verovatno potpomognut od strane država. Baš kao što su države posle krize 2008. kroz nacionalizaciju i državnu pomoć “izvlačile” finansijski sektor, siguran sam da će i ove kompanije, naročito velike, imati pomoć svojih država u ovoj krizi. Sa druge strane Banke i Private Equity fondovi su vrlo likvidni i novca na tržištu ima. Tako da bih ja rekao da će kupovine, spajanja i preuzimanja kompanije pokrenuti čitav novi razvojni ciklus nakon ove krize. Izgubiće mnogi vlasnici svoje firma ali će one ostati na tržištu, uz novu vlasničku strukturu. Svaka kriza ima svoje gubitnike i dobitnike.
Kada pitam vlasnike velikih kompanija šta je najveća posledica korone, kažu da će, kad sve ovo prođe, biti mnogo manje kompanija. Kako vi gledate na to? Šta će morati kompanije da rade? Koje borbe će voditi? Uopšte, kada bi mogao se očekuje potpuni oporavak?
Kompanije mogu da očekuju veliki pad prodaje, naročito ako dolaze iz “kritičnih” industrija. Da li će velika kompanije biti manja, iskreno mislim da je to loše formulisano. Glavno pitanje je da li će opstati, jer se prema projekcijama očekuje pad prodaje i to u rasponima od 20, 40 ili čak 60 odsto pa je izvesno da će se na tržištu voditi grčevita bitka za opstanak. Sa ovim scenarijem jedino neće biti suočene kompanije iz oblasti farmacije, dijetetike ili prehrambene industrije. Pad prodaje od 60 odsto, recimo, podrazumeva da ukoliko se oporavak ne desi u jednoj godini, kompanija mora da značajno smanji broj radnika (preko 40 odsto) i-ili da krene da prodaje osnovna sredstva, naročito ako u svojoj strukturi dugovanja ima i servisiranje dugova za kredite.
Kompanije moraju dobro da se spreme za oporavak i mi smo spremni i da im u tome pomognemo. Svoj rad baziramo na metodologijama i matematici. Uradimo domaći zajedno sa klijentom. To praktično u ovom slučaju podrazumeva detaljnu analizu i pripremu aktivnosti kroz nekoliko koraka. Pre svega neophodno je da kompanije dobro poznaju potencijalne scenarije, da budu spremne i reaguju brzo, da obezbede stabilizaciju finansijske likvidnosti, pređu na digitalne kanale i pripreme se za novi početak. Takođe, važno je da obezbede efikasnu komunikaciju, ali i da iskoriste mogućnosti koje otvara kriza.
Kroz ovih 6 koraka kompanije će obuhvatiti sve što je potrebno da urade kako bi prevazišle krizu. Napominjem da je detaljna analiza potrebna na svakom od ovih koraka i da samo praktičnim radom i dodatnim angažovanjem svih zaposlenih kompanije će uspeti da prevaziđu krizu koja neminovno dolazi. Bez obzira da li ovo kompanije rade oslanjajući se na sopstvene resurse ili angažuju eksternu konsultantsku pomoć, jedno je sigurno, ako nisu još uvek počele da se spremaju, moraju da počnu odmah. Imamo iskusan tim koji može da ih podrži u ovome, i koji je uspešno sproveo već nekoliko projekata u kojima smo pomogli klijentima da se pripreme i krenu u implementaciju mera za prevazilaženje krize.
I da se vratim na vaše poslednje pitanje. Jako je nezahvalno prognozirati kada možemo očekivati potpuni oporavak, verovatno tek u trećem kvartalu 2021, dok će se za mnoge sunce na horizontu pojaviti tek posle proleća 2022..
Da li možete da navedete bar 3-4 scenarija za krizu?
Razvili smo 4 scenarija, kao što sam pomenuo: Osnovni, Pozitivan, Mračni i kako smo ga tada nazvali potencijalni novi osnovni scenario koji je zavisio od toga da li će se virus vratiti na jesen ili neće. Vratio se, na žalost. Po ovom scenariju vraćanje virusa na jesen i njegovo dalje širenje donelo je novi pritisak na većinu ekonomija i vratilo ih nazad u izolaciju. Upravljanje krizom je bilo lakše zbog iskustva iz proleća 2020., a mere zaštite su mogle da se ograničavaju samo na delove zemlje, održavajući pojedine regione bez izolacije i bez otežanog rada. Na žalost, većina zemalja je morala da primeni i restriktivnije mere. Po ovom scenariju pretpostavljamo da će se virus vratiti pod kontrolu do aprila ove godine, a da će nakon toga i ekonomije, kao i društva, početi da se vraćaju u normalu. Ovo je oporavak u obliku slova „W“, po kome bi većina ekonomija trebalo da se vrati na nivo pre krize do trećeg kvartala 2021. godine.
Naravno, sada ostaje još da se vidi da li će se pandemija a time i produbljivanje krize, zaustaviti do leta. Ukoliko tako ne bude, a sva je prilika da je još jedno naše predviđanje o vakcinaciji koja “ozbiljno” kreće da daje rezultate tek negde polovinom 2021, kriza će se produbiti na celu ovu, kao i prvu polovinu 2022. godine.
Povratak na “staro” se više nikada neće desiti. Promena načina rada, naročitu u segmentu proizvodnje i lanaca snabdevanja, nova geopolitička situacija i vraćanje nekih industrija i do 30 godina unazad je, na žalost, nova realnost kako je danas zovu.
Evidentno je, kada govorimo o kompanijama uopšte, da su one iz oblasti IT se najbrže prilagodile. U tom smislu one iz oblasti bio tek i zdravstva su briljirale na berzi. Da li očekujete njihovu dalju ekspanziju, i uopšte kako vidite tržište berze u narednom periodu?
Berza je uvek dobar lakmus papir za ekonomiju. Jasno je da će se kompanije, koje dolaze iz industrija koje su netaknute ili čak profitirale od ove situacije, biti te koje će biti u rastu na berzi. Kompanije vezane za IT, farmaciju, biotech, Logistiku ‘ last mile i isporuke na kućnu adresu su dobitnici ove krize. Pogledajte samo koliko je Amazon porastao za poslednjih godinu dana, jednostavno njihov biznis model je idealan za ovo doba. Uopšte, sva online trgovina raste pa tako glavni problem postaje isporuka.
Ali neće se trgovati samo sa ovim deonicama. Ja očekujem velike transfere i promene vlasništva na tržištu, baš zato što su fondovi ušli u ovu krizu kako se popularno kaže “puni para” tako da očekujem da iskoriste priliku i na berzi ozbiljno trguju. Za ovo je naravno potrebno da kriza počne da jenjava. A tu će posao morati da odradi vakcina, jer ova kriza ekonomije je ustvari samo refleksija zdravstvene krize koja je još uvek u svom piku. Ako se vakcinacija sprovede u skladu sa očekivanjem tek negde polovinom godine možemo očekivati pojačanu privrednu aktivnost. Do tada će sve biti na “stand by” režimu. Ono što je sada svima jasno, a što želim još jednom da naglasim je da bez digitalnih biznis modela kompanije nemaju šta da traže u budućnosti, to se više neće menjati.
Vlada Srbije izdala je izdašan paket mera pomoći za privredu. Međutim, i dalje ima sektora koji vape za pomoći i mole za sektorske mere. Šta vi mislite, kako su mere uticale, da li je moglo nešto drugačije
Mere Vlade Srbije su bile dobre. Naročito one vezane za stimulacije kroz kreditne šeme uz garanciju države. Pomoć u isplati plata je takođe mnogima pomogla da prebrode prvi udarac krize. Mere zatvaranja su međutim daleko blaže nego one u martu i aprilu prošle godine, delimično i zbog toga što država jednostavno nema više sredstava da pomogne privredu sa nekim jačim paketima. Očekuje se sektorska podrška i ona se pojavila za turizam, hotele... Iskreno ,u periodu ispred nas, nije realno očekivati da država ima dovoljno sredstava da pomogne celokupnu privredu na direktan način. Mnogo je izvesnije da će to biti paketi mera za pojedine sektore. Vidimo da se kroz povećanje plata u javnom sektoru i pomoći za penzionere i dalje radi na stimulaciji potrošnje ali i to će imati svoj limitiran karakter. Po budžetu koji je usvojen za narednu godinu vidi se da će se javnim radovima i investicijama stimulisati rast privrede. To jeste jedan od načina da se pomogne privredi ali je jako bitno da se stimulišu i lokalne kompanije.
Sada više nego ikada je bitno da se sredstva stimulacije kako za investicije, tako i za razvoj usmere na domaće kompanije i na privredu. Ja bih očekivao sa se i kroz javne nabavke na neki način stimulišu domaće kompanije. Pored toga razvojni krediti za investicije u proizvodnju onih stvari koje se danas uvoze su tipičan primer kako se može i dugoročno pomoći domaća privreda. Očekujem i program za razvoj startup kompanija i novih preduzetnika u Srbiji. To bi, takođe, trebalo da pomogne tome da se otvore nova radna mesta koja će zaposliti ljude, koji će neminovno izgubiti posao u velikim kompanijama pod teretom krize.
Ipak, svi s nadom gledamo u 2021. Kakva bi godina mogla da nas čeka?
Još uvek je rano da se radujemo izlasku iz krize. Čeka nas još jedan težak period sigurno do polovine godine kada bi trebalo da sve krene na bolje. Ali kako ja često volim da kažem svojim kolegama: “Sve zavisi od nas. Koliko se trudimo, radimo, pripremimo, toliko će nam biti bolje”.
Jeannette Walls, američka spisateljica i novinarka tvrdi da je "ponekad potrebna mala kriza da bi vam podigla adrenalin i pomogla da realizujete svoj potencijal."
U tom smislu, otvoreno pitanje u danima krize treba da glasi: šta bi vaša kompanija mogla dobiti u tom procesu? Evidentno je da će poslovni rezultati verovatno patiti tokom narednih nekoliko kvartala, ali takođe će se pojaviti brojne mogućnosti. Možete da koristite ovu priliku za oporavak, pa čak i rast.
Konačno, krize mogu stvoriti prostor za strukturne popravke poslovanja kompanija, koje su izgledale previše bolno da bi se borili sa njima u manje stresnim uslovima. Treba na vreme prepoznati sve potencijalne mogućnosti koje dolaze zajedno sa promenama i iskoristiti ih na najbolji mogući način.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)