Živimo u svetu koji se enormnom brzinom menja u pogledu brzog razvoja tržišta, globalizacija, razvoja tehnologije i infromacionih sistema.
Upravljanje promenama je važan aspekt upravljanja, koji se sastoji od niza procesa koji imaju za cilj da vode pojedince i timove kroz promene u okviru organizacije. Uključuje više od samo strukturnih promena. Prevashodno treba da se bavi upravljanjem ljudskim resursima i reakcijama koje prate promene, polazeći od pretpostavke da su zapoleni najvredniji resurs koji jedna organizacija poseduje, odnosno znanje koje oni imaju. Ljudi na prvom mestu su najvažniji resurs. Socijalne povezanosti i socijalni kapital prevazilaze nacionalne granice. To je odlika nove ekonomije i šansa za diverzifikaciju radne snage.

Promenе su privilegija menadžera u sprovođenju istih unutar organizacije. Uspeh promena posledično zavisi od toga koliko dobro menadžer može da vodi, komunicira i motiviše tim. Zato danas pričam o načinu na koji menadžer utiče na proces implementacije promena u organizaciji.

Zadatak menadžera jeste da stvori kulturu međuljudskih odnosa kako bi ljudi imali posvećenost i želju za napredovanjem u svakom smislu te reči, ali napredovanje koje prati istovremeno rast i razvoj organizacije i lični napredak, ili pojednostavljeno mora se izazvati strast prema poslu, a ne samo doneti ruke i um u ugovoreno radno vreme.

Uspeh u organizacionim promenama u velikoj meri zavisi od stila rukovođenja i vizije menadžera. Jasna vizija menadžera koji dobro komunicira sa timom može motivisati članove tima ka zajedničkim ciljevima. Jasna vizija će uskladiti napore tima i smanjiti otpor ka promenama. S druge strane, nedostatak jasne vizije u kombinaciji sa lošom komunikacijom može ustupiti mesto nesporazumima i otporu promenama.

Svaka promena koja će biti uspešna počinje od komunikacije. Menadžer treba da objasni zašto je promena važna, u čiju korist i šta se nada da će postići. Ono što je najvažnije, moraju se saslušati strepnje tima. Loša komunikacija će biti recept za nepoverenje i odbacivanje, dok jasnoća u komunikaciji sigurno dobija na poverenju i prihvatanju.

Uključivanje zaposlenih u proces promene je relevantno za uspeh promene. Kada se zaposlenima dozvoli da donose odluke i daju svoje predloge, osećaju se motivisanim i vezanim za promene. Na ovaj ili onaj način, tako osnaženi zaposleni će biti podrška svakom menadžeru koji koristi sve relevantne resurse i podršku za što lakši prelazak na promene i od kojih se očekuju dobri rezultati.

Efikasno upravljanje može igrati veliku ulogu u olakšavanju uspeha procesa. To uključuje identifikaciju potrebe za promenom, strategiju upravljanja i implementaciju. Nakon toga, menadžer treba da uvede neophodne promene uz minimalne smetnje u poslovanju. Efikasno upravljanje može značajno smanjiti rizike i učiniti rezultate promena delotvornijim.

Upravljanje promenama u svakoj organizaciji je u velikoj meri teret menadžera: njegovo vođstvo i stil komunikacije i veštine u procesu angažovanja zaposlenih, u sprezi sa znanjem o tome kako efikasno upravljati promenama. U tom pogledu, vlasnici i menadžeri su često uzrok kriznih situacija: prevelike ambicije, želja za brzim razvojem, različite poslovne delatnosti, kupovina preduzeća sa lošim karakteristikama. Kako zbog svega navedenog organizacija ne bi doživela sunovrat, promenama se mora pristupiti studiozno i na vreme.

Promene koje se odnose na prelazak sa preduzetničke na menadžersku organizaciju su jako osetljive i problematične. Ove promene često dolaze sa zakašnjenjem i to načešće kada se toliko isprepliću funkcije nabavke, prodaje, logistike, finansija, ljudskih resursa i uz sve navedeno javlja se i nedostatak planiranja. Paralelno sa prethodno navedenim usled nedostatka dovoljno finansijskih sredstava, ne analizira se profitabilnost projekata, već se prihvataju svi poslovi. Jedini cilj u datom trenutku je obezbeđenje finansiranja, bez kalkulacije cene kostanja, ne uključivanja amortizacije, troskova putovanja, telefona i dr.

Kako bi se izbeglo stvaranja sistema koji je mnogo teško reorganizovati najvažnije je formirati procese i procedure i adekvatnu korporativnu kulturu koja mora da prati poverenje svih članova tima. Poverenje i sinergija svih zaposlenih u organizaciji je preduslov uspeha.

Uspeh organizacije zavisi od znanja na prvom mestu, zajedničkih ciljeva vlasnika, menadžera i zapslenih, njihovog međusobnog poverenja i sinergije. Odluku o načinu i vrsti promena u organizaciji treba „donositi demokratski, a izvršavati diktatorski.