Mogućnost pristupa, uređivanja i deljenja podataka je postao imperativ za pojedinca u savremenom svetu. Potrošači očekuju od brendova besprekorno online iskustvo, koje je dostupno 24/7 i pruža beskonačan niz mogućnosti za kupovinu proizvoda, konzumiranje usluga i opštu komunikaciju sa kompanijom. Ipak, kada su u pitanju finansijske usluge, svedoci smo da se iste inoviraju i digitalizuju značajno sporije. Razlog za to jeste činjenica da su mnoge finansijske institucije razvijene na „legacy“ sistemima, koji imaju svoja ograničenja u pogledu digitalizacije, te su u značajnoj meri ograničeni u svojim mogućnostima i brzini inoviranja. Ovaj problem je pre svega prepoznala zajednica inovatora, a zatim i regulatorna tela finansijskih institucija. Regulatori su kao jedno od rešenja za ubrzanje inovacija i povećanje finansijske inkluzije i dostupnosti prepoznali upravo koncept Otvorenog Bankarstva.
Otvoreno Bankarstvo ili „Open Banking“ najjednostavnije rečeno predstavlja praksu u kojoj banke i finansijske institucije dozvoljavaju siguran pristup podacima nekoj trećoj strani, a na osnovu zahteva korisnika. Ovi podaci uključuju podatke o transakcijama, računima, stanjima na računima i ostale finansijske detalje. Tehnički gledano, Otvoreno Bankarstvo podrazumeva otvaranje internih servisa finansijske institucije kroz otvorene, standardne i sigurne API (Application Programming Interfaces) servise, prema trećim stranama koje na osnovu ovih podataka mogu kreirati svoje finansijske proizvode i usluge. Drugim rečima, Otvoreno Bankarstvo omogućava mladim, inovativnim, „tech-driven“ preduzećima da krenu sa pružanjem usluga u oblasti finansija.
Kako bismo bolje razumeli praktične benefite Otvorenog Bankarstva, hajde da pogledamo jedan od poznatih primera korišćenja mogućnosti Otvorenog Bankarstva. Zamislite da na svom pametnom telefonu imate aplikaciju koja vam daje sveobuhvatan pogled svih finansijskih proizvoda koje koristite, i to u svim bankama – dakle pogled na svaki tekući račun, štedni račun, kreditnu karticu ili kredit. Uz to, zamislite da vam aplikacija prati na zbirnom nivou koliko ste zaduženi, koliko ste uštedeli, kakvi su vam trendovi potrošnje i daje vam savete kako da na pametniji način štedite, trošite i investirate novac. Na tržištima koja podržavaju Otvoreno Bankarstvo, ovakve aplikacije su već realnost – pogledajte primere Nordigen, Yapily ili Mint aplikacija.
Iz ovog primera postaje jasno koliko je za puno iskorišćenje benefita Otvorenog Bankarstva bitna regulatorna podrška i regulatorni okvir. Otvaranja podataka jedne finansijske institucije na tržištu jeste dobro, ali najveći benefiti proizilaze kada celokupno finansijsko tržište učestvuje u otvaranju podataka.
Tokom sredine prethodne godine 80 zemalja je već započelo ili uspostavilo regulatorni okvir za implementaciju Otvorenog Bankarstva, gde se kao dobri primeri pravnog okvira izdvajaju PSD2 (Evropska Unija), „Open Banking Standard“ (Ujedinjeno Kraljevstvo), „Consumer Data Right Act“ (Australija), „Open API Framework“ (Hong Kong), i sl.
U Republici Srbiji još uvek ne postoji regulativa koja u potpunosti podržava Otvoreno Bankarstvo, ali su napravljeni prvi koraci ka kreiranju ovakvog sistema kroz uvođenje SCA principa („Strong Customer Authentication“), kao i kroz otvaranje pojedinačnih „sandbox“ okruženja za pristup podacima. Ipak, najveće prepreke na našem tržištu su prisutne u regulatornom ekosistemu koji nameće visoke barijere za ulazak novih igrača, tj. mladih kompanija koje bi na inovativan način koristile ove podatke – najčešće „fintech“ kompanije.
Regulativa na tržištima koja zahtevaju Otvoreno Bankarstvo podrazumeva da banke izlože skup standardnih interfejsa trećim stranama, a koji uključuju interfejse o klijentima, računima, stanjima i transakcijama. Osim regulatorno obaveznih interfejsa u Otvorenom Bankarstvu, mnoge finansijske institucije odlučuju se da trećim stranama ponude i dodatne interfejse koji ih diferenciraju od drugih finansijskih institucija na istom tržištu. Primeri takvih interfejsa uključuju interfejse za upravljanje trgovanjem hartijama od vrednosti, interfejse za trgovanje valutom i interfejse za prikupljanje analitičkih podataka. Ovi primeri strane prakse nam pokazuju koliko Otvoreno Bankarstvo može zapravo predstavljati i poslovnu priliku za tradicionalne finansijske institucije. Prilikom inicijalnog uvođenja regulative Otvorenog Bankarstva, mnoge tradicionalne institucije su ovu promenu doživele kao pretnju dosadašnjem načinu rada i pooštravanje konkurencije, ali se ispostavilo da sama liberalizacija tržišta donosi i mnoštvo prilika za inovativne poslovne modele i načine saradnje, dublje povezivanje sa krajnjim korisnicima i osvajanje novih tržišta. Danas se na ovim tržištima već prepoznaju banke koje su lideri u oblasti saradnje sa „fintech“ kompanijama i ovo predstavlja novu oblast bankarstva u razvoju.
Pored perspektive finansijskih institucija i inovatorskih kompanija, važno je sagledati i benefite koje Otvoreno Bankarstvo može da donese krajnjim korisnicima, kako pojedincima, tako i preduzećima, pa u nastavku sagledavamo primere ključnih rezultata iz ove oblasti.
1. Niži troškovi za krajnjeg korisnika zbog povećanog nivoa konkurentnosti
Postojanjem većeg broja rešenja koja nude finansijske usluge očekivano se povećava nivo konkurentnosti, kao i nivo transparentnosti cena i razumevanja finansijskih cenovnih politika. Takođe se povećava i nivo upravljivosti finansijskim instrumentima, tako da korisnici mogu lakše da donose informisane odluke o svom ponašanju i plasiranju sredstava, i na taj način smanje svoje troškove korišćenja finansijskih usluga, a uvećaju benefite.
2. Bolje korisničko iskustvo za krajnjeg korisnika
Mlade inovativne kompanije imaju više tehnoloških resursa koji su spremni posvetiti vreme i pažnju kako bi se kreiralo optimalno korisničko iskustvo. Banke kao stabilne i velike institucije nastavljaju da vode računa o sistemskim aspektima, te stabilnost, sigurnost i dostupnost ostaju nepromenjene, dok se aspekt iskustva krajnjeg korisnika inovira.
3. Niži rizik za finansijske institucije i ostale pružaoce usluga
Mnoga rešenja koja se oslanjaju na Otvoreno Bankarstvo omogućavaju poboljšani kreditni skoring i procenu korisnika, te na taj način smanjuju sveukupni rizik finansijskih sistema.
4. Integrisana rešenja za poslovne korisnike
Aplikacije zasnovane na Otvorenom Bankarstvu mogu integrisati klasične funkcionalnosti ERP-a (Enterprise Resource Planning) i analitičkih sistema sa finansijskim funkcijama, i na taj način pojednostaviti operacije koje su tipično bolne za poslovne korisnike: plaćanje i praćenje faktura, upravljanje službenim troškovima i sl. Ovakva rešenja su danas često poznata kao „spend management” rešenja i ona pored ERP funkcija u istom rešenju uključuju i funkcije plaćanja.
5. Nove prilike za preduzetnike i inovativne kompanije
Primena Otvorenog Bankarstva povećava nivo preduzetničke aktivnosti i otvara nove prilike za lokalne kompanije koje mogu razvijati svoje proizvode i usluge bazirane na interfejsima Otvorenog Bankarstva.
Otvoreno Bankarstvo predstavlja odličnu alternativu trenutnom načinu funkcionisanja finansijskog sistema, i to već sada možemo videti iz iskustava sa stranih tržišta. Iz podataka, uočen je i konstantan rast broja „fintech“ kompanija na globalnom nivou, CAGR (složena godišnja stopa rasta) izvršenih plaćanja kroz koncept Otvorenog Bankarstva iznosi preko 170% i očekuje se nastavak rasta globalnog tržišta Otvorenog Bankarstva sa 16 milijardi dolara na 128 milijardi dolara u periodu od 2021. do 2030. godine, odnosno da CAGR tržišta iznosi 26,8%.
Ovi trendovi nam jasno pokazuju da su pojedinačni i poslovni korisnici prepoznali benefite i da potreba za inovacijom koju Otvoreno Bankarstvo donosi postoji u velikoj meri, a daje nam i smernice kako na lokalnom tržištu treba da razmišljamo. Republika Srbija je u dobroj poziciji da primeni sve lekcije naučene na tržištima koje zahtevaju koncept Otvoreno Bankarstvo, i da u proces otvaranja uđe spremna i sa pripremljenim odgovorima na prepoznate izazove.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)