Pitanje stresa i sindroma sagorevanja („burnout“ sindroma) postaje sve izraženije. Svetska zdravstvena organizacija definiše sindrom sagorevanja kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan, a karakterišu ga 3 dimenzije – osećaj iscrpljenosti, mentalna distanca od posla i smanjena profesionalna efikasnost. Pored toga, Svetska zdravstvene organizacija ističe i depresiju povezanu sa poslom, koja sa sobom nosi manjak produktivnosti ili nemogućnost za rad, kao jedan od vodećih uzroka bolesti u svetu. Radno mesto i posao čine veliki deo života ljudi. Prosečan čovek provede najmanje 40 sati nedeljno na poslu, dok je prosečno trajanje radnog veka u zemljama Evropske Unije, prema istraživanju Evropske kancelarije za statistiku (Eurostat) iz 2020. godine, procenjeno na 35,7 godina. Navedeno jasno pokazuje da posao predstavlja važan preduslov za zdravlje i mentalno blagostanje ljudi. Prema podacima istraživanja koje je sprovela Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na radu, stres na poslu je drugi najčešće prijavljen zdravstveni problem povezan sa radom u Evropi. Bilo da rade u kancelarijama ili fabrikama zaposleni sve više pate od stresa na poslu i velikog radnog pritiska izazvanog različitim faktorima. Psiho socijalni rizici se odnose na sve aspekte posla koji kod radnika mogu da uzrokuju oštećenje psihičkog ili fizičkog zdravlja. Visok nivo psiho-socijalnih rizika uglavnom se javlja kao posledica nedovoljno dobrog planiranja i loše organizacije posla, lošeg upravljanja zaposlenima i disfunkcionalnim međuljudskim odnosima na radnom mestu. Izloženost ovim rizicima dovodi do povećanja nivoa stresa na radu do te mere da neretko uzrokuje oštećenja psihičkog ili fizičkog zdravlja. Psiho socijalni rizici i stres na poslu spadaju među najizazovnija pitanja bezbednosti i zdravlja na radu i značajno utiču na zdravlje pojedinca, organizacija i nacionalnih ekonomija. Pored toga što stres i konstantan psihološki pritisak može da ima posledice u vidu ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su problemi sa mentalnim zdravljem, kardio-vaskularne i bolesti mišićno-skeletnog sistema ili dijabetes, stres na radnom mestu utiče nepovoljno ne samo na zdravstveno stanje radnika, već se negativno odražava na učinak preduzeća i celokupne nacionalne ekonomije jedne zemlje. Drugim rečima, stres povezan sa poslom je skup. Ukoliko posmatramo sa nivoa organizacije, stres je skup jer nepovoljno utiče na produktivnost na radnom mestu, dovodi do češćeg odsustva sa posla ili velike fluktacije zaposlenih. Na društvenom nivou, nepovoljno zdravstveno stanje povezano sa hroničnim stresom na poslu i konstantnim izlaganjem zaposlenih psiho-socijalnim rizicima može da optereti državne zdravstvene ustanove i dovede do manje ekonomske produktivnosti, i time negativno utiče na bruto društveni proizvod (BDP). Prema istraživanju koje je finansirala Evropska Unija, troškovi evropskih kompanija nastali zbog depresije povezane sa poslom samo tokom jedne godine procenjuju se na čak 617 milijardi evra. Najveći deo tog iznosa sačinjen je od troškova poslodavaca nastalih kao rezultat odsustva zaposlenih sa posla i prezentizma (272 milijarde evra) i gubitka produktivnosti (242 milijarde), dok se ostatak odnosi na troškove zdravstvene nege i socijalne zaštite. Pitanja vezana za mentalno zdravlje i stres često se pogrešno shvataju i stigmatizuju. Međutim, ako se posmatraju kao organizacioni problem, psiho-socijalni rizici i stres imaju jednak značaj kao i svaki drugi rizik vezan za bezbednost i zdravlje na radnom mestu. Borba protiv psiho-socijalnih rizika i stresa na radnom mestu može dosta da košta kompanije, ali je realnost da ignorisanje ovog problema može da ih košta još više. Upravo zato, pitanje koje se nameće je koje su to dobre prakse koje bi kompanije trebalo da praktikuju, a koje utiču na prevenciju stresa na poslu? Prvi koraci koje bi trebalo preduzeti, a u direktnoj su vezi sa stresom na poslu, odnose se na određivanje razumnog radnog vremena, obima posla i prihvatljivih vremenskih rokova, kao i jasno definisanje radnih zadataka i odgovornosti. Dodatni benefiti iz dosadašnje prakse kompanija koji su se pokazali kao značajni za redukciju stresa na radu, odnose se na mogućnost fleksibilnog radnog vremena i rada na daljinu, dodatnih slobodnih dana, podsticanja druženja zaposlenih van radnog vremena ili uvođenje četvorodnevne radne nedelje koja je u poslednje vreme postala popularna u nekim zemljama, a čija se opravdanost temelji na pretpostavci da će produktivnost rasti ako se smanji broj radnih sati. Ipak, ne postoji univerzalna formula za rešavanje problema stresa, sagorevanja ili depresije povezane sa poslom. Ali, ključno je da kompanije postanu svesne ove pojave kako bi pronašle i uvele prakse koje će njihovim zaposlenima pojednostaviti i poboljšati život u radno vreme i van njega.