Zdravstvene i ekonomske posledice pandemije brzo su prerasle u veće krize. Najava te velike krize je bila tu, ali kao da smo se svi nadali nekom boljem scenariju. Kao da smo globalno čekali rešenje koje neće zahtevati velike promene i pokretanje na nivou pojedinca. A svesni smo da globalni ekonomski sistem ne funkcioniše. Ne radi ni u čiju korist, ni većini ljudi u smislu ličnog dobra, ni u korist boljeg životnog standarda, ekologije, a takođe ni u korist vlasnika kapitala.
Poslednje dve godine čujemo iz svakog „ćoška“ sveta da je trenutni model kapitalističkog ekonomskog poretka pokvaren i da je neophodna promena. Vidimo isticanje svih njegovih nedostataka, mana i veoma loš odnos prema osnovnoj jedinici kapitalističkog sistema – radniku.
Emisije ugljenika su porasle, pošto se svetska ekonomija posle pandemije ponovo pokrenula. Krize vezane za hranu i energiju su postale dodatno ojačane ratnim dešavanjima u Ukrajini, što je direktno dovelo do porasta globalne inflacije na najveće decenijske nivoe, podstičući društvene nemire.
Promene u monetarnim politikama označavaju kraj jedne ekonomske ere koju je karakterisao lak pristup jeftinim sredstvima, a koji će imati teško merljive negativne posledice za vlade, privredu i pojedince, dodatno produbljujući jaz kako unutar tako i među državama, na one koje imaju i one koji nemaju novac.
Pristup jeftinom novcu dovodi do stagnacije ili totalne obustave investicionih ulaganja širom planete. Svesni smo da gledano dugoročno, ulaganja su neophodna za poboljšanje produktivnosti i povećanje konkurentnosti privrede. Bez investicija, privrede bi mogle da ostvaruju visoke nivoe potrošnje, ali sa posledicama stvaranja neuravnotežene ekonomije.
Nadovezujući se na najozbiljnije rizike sa kojima ćemo se boriti u toku 2023., rastuću inflaciju, nedostatak hrane i energije dolazimo do globalne krize troškova života koja se već uveliko oseća.
Kontinuirani pritisci na strani ponude, rizikuju da trenutnu krizu troškova života pretvore u širu humanitarnu krizu u naredne dve godine na mnogim tržištima zavisnim od uvoza.
Prema anketi o "polikriznom raspoloženju" Eurobarometra iz februara 2023., 45% ispitanika trenutno ima „neke“ ili ima „mnogo“ poteškoća sa svojim ličnim prihodima, dok 46% Evropljana priznaje da je njihov životni standard već opao kao rezultat rastuće krize.
Zemlje u kojima je zabeležen najveći pad životnog standarda su Kipar gde 70% ispitanika kaže da im je standard „već smanjen”, Grčka sa 66%, Malta sa 65%, Francuska sa 62% i Portugal sa 57%.
Ovako kompleksni izazovi ne mogu se rešiti kratkoročnim odlukama i planovima, neophodno je da sagledamo celu sliku na duži period i prema tome odaberemo kratkoročne prioritete sa kojima ćemo početi prilagođavanje. Kako u privatnom tako i poslovnom okruženju.
Iz današnje perspektive često se vraćam na Fridmanovu doktrinu da je društvena odgovornost poslovanja povećanje profita sa pitanjem kako bi on sad opisao biznis i njegove ciljeve. Kako bi definisao „vrednost“, ko bi sve trebao imati koristi i da li je vreme da se zauzme širi, dugoročniji pogled na vrednost koju investicije stvaraju za ljude, za zajednice i za planetu.
Za očekivati je da tehnološki sektor bude jedan od glavnih stubova osnaživanja industrijske politike i pojačane državne intervencije. Podstaknuti državnom pomoći, vojnim sredstvima kao i privatnim investicijama, istraživanje i razvoj novih tehnologija nastaviće se agresivnim tempom tokom naredne decenije, donoseći napredak u veštačkoj inteligenciji, kvantnoj oblasti i biotehnologiji. Sa nadom da će povećana produktivnost i veća efikasnost doprineti smanjenju negativnih uticaja sa kojima se danas susrećemo, kao novim rizicima o kojima nismo razmišljali prethodnih decenija.
AI već ima pozitivan uticaj u velikom broju industrija. Može da automatizuje procese kako bi oslobodio zaposlene nepotrebnog rada, pomaže kompanijama iz modne industrije da dizajniraju pojedinačne komade prema navikama ili zahtevima klijenata, radi predlog dizajna sajtova, pojedinačnih proizvoda, obezbeđuje personalizovane opcije učenja, prati društvene mreže, bude lični asistent i slično. Čak i ChatGPT primenjuje duboko učenje da bi otkrio greške u kodiranju i dao pismene odgovore na pitanja.
Čekamo momenat kad ce se predviđanja Devida Sacksa i Shamatha Palihapituya ostvariti i kad ćemo doci u situaciju da danas neophodna znanja u tehničkom inženjerstvu budu zamenjena AI-ijem.
Za zemlje ili kompanije koje budu imale sredstava za investicije, nove tehnologije će pružiti delimična rešenja za niz novonastalih kriza, od rešavanja novih zdravstvenih izazova, kvalitetnijeg lečenja “od kuće” i boljeg upravljanja resursima do povećanja sigurnosti ili optimalnije proizvodnje i potrošnje hrane pa cak i ublažavanje klimatskih uticaja.
Za one koje ne budu mogle da isprate nove tokove, nejednakost i divergencija će dodatno praviti jaz, a kriza troškova života nastavljaće svoj rast.
A da li će ovakav razvoj tehnologija dovesti do novog rizika kojim će se dodatno opteretiti oni koji neće biti u mogućnosti da isprate nove potrebe na tržištu rada ostaje da vidimo.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)