Trenutna situacija na tržištu je takva da Telekom dominira i dalje u fiksnoj telefoniji sa 75.8% tržišnog učešća u odnosu na 21.2% SBBa i 3% svih ostalih operatera, u mobillnoj je situacija ravnomernije raspodeljena između Telekoma sa 43.6%, Telenora sa 32.4% i A1 sa 24.4% tržišnog učešća, u širokopojasnom internetu je Telekom na 53.7%, SBB na 31.5% a prate ih u daleko manjim udelima Satrakt sa 2.5%, Orion sa 2,6% sa svi ostalim provajderima sa ispod ukupno 10% tržišnog učešća. Na kraju najveća borba se vodi na polju plasmana medijskih sadržaja gde je Telekom na 47.7% (sa akvizicijom PTT) SBB na 46.1% a svi ostali su ispod 10% tržišta. Za potpunu sliku tržišta moramo uvesti i brojke koje za 2020 pokazuju ukupno 1.17 milijardi eura prihoda u Telekomu Srbija sa prikazanom EBIDA-om od oko 408 miliona evra, SBB sa 276 miliona evra prihoda i oko 110 miliona evra EBIDA, zatim Telenor sa 436 miliona evra prihoda i 160 miliona EBITDA i A1 sa 286 miliona evra prihoda i 87.6 miliona evra EBITDA. Kada se ove cifre saberu jasno je da srpska domaćinstva izdvajaju skoro 4% ukupnog GDP za telekomunikacije. U kalkulaciji kućnog budžeta negde 5% ukupnih troškova odlazi na telekomunikacione usluge. Prva činjenica koju treba uzeti u obzir kada se predviđa dalji razvoj na tržištu telekomunikacija je najpre najavljeno lansiranje fiksne usluge (medijski sadržaji širokopojasni internet, fiksna telefonija) koju Telenor planira za početak 2022. godine, čime on postaje drugi učesnik na tržištu koji može da ponudi „quad play“ uslugu (4 usluge u paketu (fiksni telefon, mobilni telefon, internet, tv). Druga važna činjenica je planirana licitacija za 5G licencu koja je najavljena za 2022. Sigurno je da će SBB biti spreman da visoko licitira za licencu koja bi otvorila vrata za uslugu mobilne telefonije, kojom on postaje treći provajder „quad play“ usluge na tržištu. Ostaje da se vidi kakve će poteze spremiti A1 koji se za sada izgleda zadovoljava uvećanjem EBIDA margine za 5% u poslednjoj godini. Na kraju, jako je važan faktor kako grupa kojoj pripadaju provajderi posmatra srpsko tržište i koliko je ono bitno za poslovanje cele grupe. Za Telekom Srbije tu nema dileme, srpsko tržište je svakako najvažnije za njeno poslovanje jer Telekom Srpske i Mtel predstavljaju daleko manji udeo ukupnih prihoda grupe. PPF u svom portfoliju posluje još u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Bugarskoj i Crnoj Gori pa će svoje aktivnosti svakako uskladiti sa interesima grupe, ali ulazak na fiksno tržište i plasiranje medijskih sadržaja su jasan pokazatelj da je Srbija jako bitan činilac u grupi. A1 je svakako prisutan, rekli bi uz jako oprezne poteze na temu daljih ulaganja, a SBB koji pripada United Grupi sada čini tek 13% ukupnih prihoda u grupi. United grupa se okrenula akvizicijama najpre u Hrvatskoj, zatim Bugarskoj i na kraju u Grčkoj gde je u godinu dana povećala svoje prihode više od 2 puta. Koliko će fokus biti na Srbiji za United grupu ostaje da se vidi, verovatno će to zavisiti najviše od 5G licence, ali ne treba smetnuti s uma da je grupa krenula upravo iz Srbije i da u svojoj vlasničkoj strukturi sa velikim udelom ima vlasnike za koje je Srbija svakako bitna. Takođe, važna je i činjenica da su se Operatori kroz svoje produkcijske kuće okrenuli i masovnijoj proizvodnji sadržaja koji se ogleda u velikom broju serija, otvaranje novih kanala i ostalih sadržaja koji su sastavni deo njihove ponude. Bilo bi očekivano da popularnošću Netflixa ili sličnih “streaming” servisa očekujemo pad zainteresovanosti za domaćim serijama, ali piplmetri govore drugačije. Na tržištu definitivno ne jenjava potražnja za domaćim serijama, kako novim tako i starim. Serije su se ranijih godina u programskim šemama emitovale vikendima, danas se emituju svakodnevno. Sama produkcija ovako velikog sadržaja je probudila jednu celu industriju, oživela lokalitete i dovodi do porasta stručnosti kadrova u sferi filma i produkcije, što za sobom povlači i veliki broj stranih produkcija koje dolaze radi lokaliteta i sve kvalitetnije i profesionalnijih ekipa. Tržište je i dalje potpuno polarizovano pa korisnici mogu da gledaju samo sadržaje svojih operatora koji po pravilu nisu dostupni ostalima. I tu je situacija iz perspektive korisnika vrlo loša jer sadržaj koji je dostupan korisniku direktno zavisi od provajdera koji mu obezbeđuje medijske sadržaje. Pored sadržaja prvi rat se vodi i na polju prava, naročito u segmentu sportskih događaja, gde su pojedina prava za srpsko tržište baš zbog ove borbe dovele do astronomskih cifara plaćenih za pojedina prava poput Premijer lige ili Lige šampiona. Ako se sada spustimo na operativni novo, lokalni menadžment je akcenat cele godine stavljao na povećanje efikasnosti u segmentima prodaje, tehničke operative, kao i brige o korisnicima. Borba za svakog korisnika i povećanje ARPU (prosečnog prihoda po korisniku) su glavne lokalne teme. Svedoci smo velikih ratova cena i prodajnih timova na tržištu, ponuda besplatnih uređaja ili uređaja na rate, višemesečnih besplatnih ponuda (12 meseci za dinar) i tako dalje.

I dalje se investira u optičku infrastrukturu – istina u manjem obimu, ali širenje mreže je sad primetno i na ruralnim teritorijama. Svi operatori su shvatili da je brzina interneta važna, podjednako kao stabilnost veze I da su svi korisnici koji se nalaze na manje stabilnim tehnologijama dobar plen za operatore koji nude optičku vezu. Tako je jedna od glavnih operativnih tema na terenu takozvani swap prebacivanje baza korisnika sa starih tehnologija (ADSL, WIFI) na stabilnije optičke ili HFC mreže. Pojavom 5G će ova borba postati još veća jer će jedan dobar segment korisnika imati na svojim mobilnim uređajima opseg koji će zadovoljavati I sve potrebe domaćinstva. Osim toga, primetan je rast zahteva za dodatnim servisima, posebno u tzv., premijum segment korisnika. Na tržištu, takođe, imamo rast korisnika striming servisa koji koriste Netflix, Amazon Prime, Disney+, Hulu ili pak tradicionalne stanice kao NBC, ABC, CBS. Ovi korisnici žele slobodu u izboru i traže dostupnost usluge na više uređaja. Samim tim, usavršavanjem infrastrukture, sa kojom već možemo da se poredimo sa mnogim najrazvijenijim zemljama (kvalitet pinga u Beogradu i Srbiji je doveo do dolaska velikog broja profesionalnih gejmera) uslovljeni upravo činjenicom da digitalni video troši veliku količinu opsega, brze internet veze postaju neophodne. U ovoj analizi ne treba zaboraviti ni OTT koji nalazi svoje mesto na srpskom tržištu iako nije regionalizovan za naše tržište, kao što je Netflix. Operatori su shvatili da će se teško boriti protiv očekivane slobode krajnjeg korisnika, pa su rešile da svojim korisnicima ponude kvalitetnu internet konekciju za što kvalitetniju OTT uslugu. Neki provajderi (kod nas svi vodeći provajderi; SBB sa EON-om, Telekom sa Irisom, Orion sa sopstvenim rešenjem Laki box imaju i svoju OTT uslugu koja je jedna vrsta alternative poznatim OTT servisima u domenu pre svega filma i kontenta), sa povoljnim cenama i dodatim pogodnostima za svoje korisnike.Sve u svemu borba za konsolidaciju srpskog tržišta telekomunikacija se nastavlja. Korisnici su u prilici da dobiju bolji servis, kvalitetniji sadržaj i kvalitetniju podršku. Profitabilnost kompanija koje posluju na srpskom tržištu raste I to kod svih operatora, bilo organski bilo kroz akvizicije. Veći deo operatora je spreman za dalja ulaganja u infrastrukturu, nivo servisa, sadržaja i nove servise. Ostaje da se vidi koliko će ova borba i investicije koje se dobrim delom finansiraju iz kredita doneti na duže staze. Dva velika fonda i dva institucionalna operatora iza kojih stoji država su sasvim dovoljna za jednu jako dobru utakmicu. Sve u svemu borba za konsolidaciju srpskog tržišta telekomunikacija se nastavlja. Korisnici su u prilici da dobiju bolji servis, kvalitetniji sadržaj i kvalitetniju podršku. Profitabilnost kompanija koje posluju na srpskom tržištu raste I to kod svih operatora, bilo organski bilo kroz akvizicije. Veći deo operatora je spreman za dalja ulaganja u infrastrukturu, nivo servisa, sadržaja i nove servise. Ostaje da se vidi koliko će ova borba i investicije koje se dobrim delom finansiraju iz kredita doneti na duže staze. Dva velika fonda i dva institucionalna operatora iza kojih stoji država su sasvim dovoljna za jednu jako dobru utakmicu.