Srpsko tržište telekomunikacija i dalje je u žiži javnosti. Kraj godine će doneti finansijske podatke koji će pokazati kako su u ovoj godini aktivnosti na trzištu uticale na EBITDA rezultat i da li su vodeći tržišni igrači uspeli ili su poklekli pred visokim troškovima. Lokalni menadžment je definitivno cele godine stavljao akcenat na povećanje efikasnosti u segmentima prodaje, tehničke operative, kao i brige o korisnicima. Borba se vodila na polju očuvanja postojeće baze korisnika i samim tim evaulacije vrednosti kompanija.
I dalje se investira u optičku infrastrukturu – istina u manjem obimu, ali širenje mreže je sad primetno i na teritorijama sela. Operateri su okrenuti SWAP-u gde se radi migracija, prvenstveno adsl korisnika, koji su najrizičnija kategorija za prelazak kod drugog operatera ili prelaska na direktno korišćenje mobilnog interneta.
Trendovi zaključno sa Q3 drže isti pravac i možemo očekivati linearni završetak godine. Mobilni internet ima trend daljeg rasta u prenosu podataka (sa Q2 2020. od 100 mil GB na 150 mil GB u Q2 2021.), raspodela paketa i dalje ide u pravcu rasta tripl-a (net+fix+tv sa 1,6 mil pretplatnika) kao najzastupljenijeg paketa na tržištu, a koji se forsira marketinškim kampanjama svih operatera.
Borba se nastavlja i na pravima prenosa, sadržaju, ceni, zaštiti korisnika i merama koje imaju za cilj da smanje broj raskinutih ugovora od čega najviše koristi imaju krajnji korisnici.
Osim toga, primetan je rast zahteva za dodatnim servisima, posebno u tzv. premijum segmentu korisnika. Na tržištu, takođe, imamo rast korisnika striming servisa koji koriste Netflix, Amazon Prime, Disney+, Hulu ili pak tradicionalne stanice kao NBC, ABC, CBS. Ovi korisnici žele slobodu u izboru i traže dostupnost usluge na više uređaja. Samim tim, usavršavanjem infrastrukture, sa kojom već možemo da se poredimo sa mnogim najrazvijenijim zemljama (kvalitet pinga u Beogradu i Srbiji je doveo do dolaska velikog broja profesionalnih gejmera) uslovljeni upravo činjenicom da digitalni video troši veliku količinu opsega, brze internet veze postaju neophodne. Ovim servisima je prosečno potrebna brzina od minimum 3 mb/s. Kod nekih servisa može da se desi da je zadovoljavajuća brzina od 0,5mb/s gde se automatski pretvara video zapis na manju rezoluciju. Potreba za kvalitetnijom infrastrukturom se ogleda i u činjenici da je to jedini način da se prevaziđe zagušenje saobraćaja, bilo interno ili eksterno, takođe značajno utiče na kvalitet video streaminga ili zapisi postaju “zamrznuti” i nastavljaju se samo kada se baferi ponovo popune. Kako se ove slobode koje zahtevaju korisnici mogu odraziti na provajdere?
Partibrejkersi su ispevali priču o slobodi i posebnosti, refrenom koji koristimo u naslovu, da se svi moramo povezati sa tim ko smo i da moramo slediti svoju nit, kako je to objasnio Cane. Koliko su Partibrejkersi poznavali naš mentalitet i potrebu za pripadnošću, pokazalo se prelaskom pesme “Hoću da znam” u evergin kategoriju.
Rekli bismo da je tržište telekomunikacija i dalje aktuelna tema jer svi iščekuju da vide ovu “posebnost” kod operatera koja će im doneti olakšanje u odabiru. Do sada su se različitosti operatera iskazivale ponudama u smeru finansijskih davanja kroz popuste, u broju gratis rata, poklanjanjem televizora ili uređaja, davanjem premium programa kao gratisa u određenom vremenu. Razlike su se kretale od 1 do 12 mesečnih pretplata gratis,razlikovale su se od regiona do regiona, od grada do grada, čak sa razlikama i u samim gradovima, u zavisnosti od toga na čiju teritoriju je koji operater ulazio i koju infrastukturu je “napadao”. Bili smo svedoci da se te razlike veoma brzo svode na flajere operatera koji liče jedni na druge. Ovo je dovelo do nesigurnosti kod korisnika prilikom odabira i targetirala je isključivo jednu stvar - smanjenje udela usluge fiksnog interneta i kablovske televizije u okviru budžeta jednog domaćinstva, odnosno porodičnog novčanika. Ovakva prodajna politika je operaterima davala rezultat, jer su dobro upoznati sa svojim korisnicima i poznaju specifičnosti tržišta. A jedna od specifičnosti o kojoj se konstantno priča je bazirana na činjenici da je većina domaćinstava sačinjeno od tri generacije i da žele uslugu kroz jednu pretplatu. To vidimo i u broju zahteva za drugim ili trećim boxom po jednom korisniku koji se postavlja kao uslov u većini zaključenja prodaja. Ovakva specifičnost dovodi do realne slike da su godinama unazad odluku o kupovini paketa donosili najstariji članovi domaćinstva, koji još uvek upravljaju porodičnim budžetom kao donosioci najredovijeg prihoda kroz penziju ili sigurne poslove. A njihov pokretač se definitivno vodio isključivo finansijskim aspektom, bez mogućnosti razumevanja potreba za konkretnim uslugama, kao što je povećanje brzine ili veća dostupnost premium kanala. Ovde postavljamo pitanje kako će konsolidacija tržišta uticati na gore navedene činjenice?
Promenu vidimo u pravcu pravljenja sopstvenog kontenta kojim vodeći operateri (Telekom i SBB) daju pečat posebnosti svojim korisnicima. Tako smo u poslednje tri godine imali veliki broj serija koje dostižu ogromnu popularnost i nose sa sobom gledanost zbog povećanja kvaliteta produkcije i velike gladi korisnika za domaćim sadržajem. Bilo bi očekivano da popularnošću Netflixa očekujemo pad zainteresovanosti za domaćim serijama, ali piplmetri govore drugačije. Na tržištu definitivno ne jenjeva potražnja za domaćim serijama, kako novim tako i starim. Serije su se ranijih godina u programskim šemama emitovale vikendima, danas se emituju svakodnevno. Produkcija ovako velikog sadržaja je probudila jednu celu industriju, oživela lokalitete i dovodi do porasta stručnosti kadrova u sferi filma i produkcije, što za sobom povlači i veliki broj stranih produkcija koje dolaze radi lokaliteta i sve kvalitetnijih i profesionalnijih ekipa.
Primera radi od 1992. do 2006. godine ukupno smo imali 37 domaćih serija koje su se emitovale. Od 2006. do 2018. godine smo imali u proseku izmedju 5 do 9 serija godišnje, dok ih je 2019. bilo 19, 2020. 14, a 2021. čak 37.
Tako je RTS “izbacio” naslove: Južni Vetar, Hotel Balkan, Senke nad Balkanom 1, Kamiondžije, Balkanske krugove, Junaci našeg doba, Radio Mileva, Kosti, Tajkun, Drim tim…
A United Medija (SBB): Vreme zla, Kljun, Senke nad Balkanom 2, Ubice moga oca, Žigosani u reketu…
Čak smo imali i velikih pomeranja kad se desio prvi transfer, kad su Senke nad Balkanom sa RTS-ove mreže prešle pod okrilje UMG-pa. Ovo je bila prva velika reakcija korisnika koja nije izazvana finansijskim benefitima, već željom za dostupnošću određenog sadržaja. Da li postoje kapaciteti da se godišnje izbaci 45 serija? Da li Telekom i United Media Group postaju proizvođaci kontenta i da li su za to spremni? Ovo je nova linija biznisa koja sa sobom nosi rizike i specifičnosti za koje se pitamo da li su i koliko su poznati telko operaterima na našem tržištu.
Ali da li je neophodna?
Verovatno jeste, jer je to jedan od najkvalitetniji odbrana od OTT-a koji pravi veliku štetu telko operaterima iz segmenta mrežnog interneta. OTT ili over-the-top se odnosi na uslugu koju koristite preko mrežnih usluga vašeg provajdera servisa. Otvaranjem Apple iPhone servisa, AT&T je uveo ograničenje na VoIP usluge preko svoje 3G mreže. Ubrzo je nakon odluke FCC-a kao regulatornog tela ograničenje brzo ukinuto, pa sada nemamo mnogo takvih restrikcija i pokušaja istih. Kompanije su shvatile da će se teško boriti protiv očekivane slobode krajnjeg korisnika, pa su rešile da svojim korisnicima ponude kvalitetnu internet konekciju za što kvalitetniju OTT uslugu. Neki provajderi (kod nas svi vodeći provajderi), SBB sa EON-om, Telekom sa Irisom, Orion sa sopstvenim rešenjem Laki box, imaju i svoju OTT uslugu koja je jedna vrsta alternative poznatim OTT servisima u domenu pre svega filma i kontenta), sa povoljnim cenama i dodatim pogodnostima za svoje korisnike.
Dodatna sloboda će dati još dodatnih benefita, a smanjiti pritisak na troškove provajdera. Problem je što je telko tržište kod nas još uvek nekonsolidovano i još uvek previše polarizovano pa je za korisnika idealno koristi različite provajdere da bi Ulazak Telenora kao novog igrača neće doneti ništa novo jer bez liberalizacije u domenu sadržaja i pristupu krajnjem korisniku nema pravog unapređenja telko usluge na tržištu. Iz svih pokazatelja je jasno da do toga neće skoro doći, možda tek kad se promene trenutni vlasnici a do tada ćemo i dalje da gledamo "Rat ruža".dobio sve što traži. Umesto da se diferenciraju uslugom, diferenciraju se ekskluzivnom lokacijom gde mogu da prodaju, sadržajem, pa i cenom, što je za tržište izuzetno loše.
Ulazak Telenora kao novog igrača neće doneti ništa novo jer bez liberalizacije u domenu sadržaja i pristupu krajnjem korisniku nema pravog unapređenja telko usluge na tržištu. Iz svih pokazatelja je jasno da do toga neće skoro doći, možda tek kad se promene trenutni vlasnici a do tada ćemo i dalje da gledamo "Rat ruža".
Serbian(Srpski)
English(Engleski)