Piše: Vuk Subotić, Senior Business Analyst Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence - AI) brzo je postala game changer u poslovnom svetu, transformišući svet poslovanja i uvodeći značajne promene. Iako AI pruža brojne koristi, ona takođe nosi sa sobom značajne rizike za koje mnoge kompanije nisu adekvatno pripremljene. Dok tehnologije veštačke inteligencije nastavljaju da se razvijaju, poslovne organizacije moraju prepoznati potencijalne opasnosti i preduzeti proaktivne mere za njihovo ublažavanje. Pozabavićemo se razlozima zbog kojih su kompanije slabo pripremljene za rizike koje veštačka inteligencija donosi u današnjem poslovnom okruženju. Jedan od glavnih aspekata koji se javlja pri primeni veštačke inteligencije u radnim organizacijama je automatizacija i promena radnih procesa. AI može značajno unaprediti efikasnost i produktivnost, ali istovremeno izaziva i zabrinutost zaposlenih u vezi sa gubitkom radnih mesta i promenom zahteva za veštinama. Kako se tehnologija razvija, zaposleni se suočavaju sa potrebom za prekvalifikacijom i prilagođavanjem novim zahtevima. Bitno etičko pitanje koje se javlja u vezi sa AI je pitanje autonomije i odgovornosti. Kako AI postaje sve sofisticiranija, postoji mogućnost da preuzme odlučivanje i delovanje koje može imati značajan uticaj na ljude i društvo. Ovo postavlja pitanje o tome ko je odgovoran za postupke veštačke inteligencije i kako se donose moralno opravdane odluke. Radne organizacije su uspostavljene na tradicionalnim sistemima upravljanja, donošenja odluka i kontrole. Neposredna interakcija u poslovnom svetu je nešto što je neophodno prilikom bitnih poslovnih odluka. S obzirom na to da veštačka inteligencija isključuje ličnu odgovornost, po svojoj prirodi i ustrojstvu, velika je dilema da li i kako ona može biti odgovorna u slučaju nepoželjnih rezultata njene egzistencije u poslovnom okruženju. Imavši to u vidu, problem s kojim poslovne organizacije mogu da se suoče jeste nedovoljna pripremljenost za poslovanje uz asistenciju AI sistema. Društvene i poslovne implikacije su neizvesne. Jedan od glavnih razloga nepripremljenosti kompanija je nedostatak razumevanja i svesti o rizicima veštačke inteligencije. Mnogi poslovni lideri nisu upoznati sa skrivenim aspektima i potencijalnim zamkama AI tehnologije. Kao rezultat toga, moguće je da poslovni lideri ne shvataju u potpunosti implikacije ili posledice uvođenja AI tehnologije. Ovaj nedostatak znanja otežava efikasno procenjivanje rizika i uspostavljanje strategija za prevazilaženje ovih problema.

Brzina razvoja veštačke inteligencije prevazišla je postojeće okvire upravljanja i regulacija. Kao rezultat toga, kompanije često posluju u “sivoj zoni”, kada je u pitanju implementacija veštačke inteligencije. Odsustvo jasnih smernica dovodi do neizvesnosti i povećava verovatnoću da kompanije zanemare potencijalne rizike. Bez snažnih i jasnih regulativa, organizacije se bore da uspostave efikasne prakse upravljanja rizicima. Programi veštačke inteligencije su dobri samo kao podaci na kojima su ti sistemi “obučeni”. Neadekvatno “obučeni” sistemi mogu dovesti do netačnih rezultata. Kompanije moraju osigurati da njihovi sistemi veštačke inteligencije budu pouzdani i transparentni, ali rešavanje nepouzdanosti i etičkih briga zahteva duboko razumevanje i pažljiv pristup prilikom prikupljanja podataka. Neuspeh u rešavanju ovih problema može dovesti do narušavanja reputacije, negativnih pravnih posledica i gubitka poverenja korisnika. Postoji i pitanje pristupa i inkluzivnosti. Da bi veštačka inteligencija bila korisna i pravedna, mora se obezbediti pristup i inkluzivnost za sve ljude. To podrazumeva eliminisanje prepreka poput digitalne podele i obuka ljudi kako bi se nosili sa promenama koje AI donosi. Veštačka inteligencija se snažno oslanja na velike količine podataka, često uključujući lične i osetljive informacije. Kompanije moraju uspostaviti kao prioritet zaštitu privatnosti i sigurnost podataka, kako bi zaštitile informacije koje prikupljaju, čuvaju i analiziraju. Međutim, mnoge organizacije potcenjuju potencijalne ranjivosti. Izgradnja i održavanje AI sistema zahteva visoko stručne profesionalce sa dubokim razumevanjem algoritama veštačke inteligencije, tehnika mašinskog učenja i analitike podataka. Međutim, na tržištu rada postoji manjak stručnih kadrova u oblasti veštačke inteligencije, što otežava kompanijama pronalaženje i zadržavanje neophodne ekspertize. Ova nestašica stručnjaka ograničava sposobnost kompanija da sveobuhvatno procene rizike veštačke inteligencije i razviju efikasne strategije upravljanja rizicima. Sistemi veštačke inteligencije su kompleksni i mogu proizvesti nepredviđene posledice, čak i sa najboljim namerama. Kompanije moraju predvideti i proaktivno rešiti potencijalne nenamerene uticaje implementacije veštačke inteligencije. Ove posledice mogu se kretati od zamenljivosti radne snage, pa sve do povećanja socijalnih nejednakosti. Neuspeh u razmatranju ovih rizika može dovesti do negativnih posledica kako za organizaciju, tako i za društvo u celini. Algoritmi veštačke inteligencije često funkcionišu kao “crne kutije”, što otežava kompanijama razumevanje i objašnjavanje njihovog procesa donošenja odluka. Ovaj nedostatak transparentnosti stvara manjak poverenja, jer zainteresovane strane teško shvataju logiku iza rezultata generisanih veštačkom inteligencijom. Nesposobnost objašnjavanja odluka zasnovanih na veštačkoj inteligenciji može ometati usklađivanje sa regulativama, otežavati efikasno upravljanje rizicima i sabotirati prihvatanje veštačke inteligencije unutar organizacije i društva u celini. U svetlu ovih etičkih i socioloških pitanja, važno je da se razviju i primene adekvatni okviri, smernice i regulative. Ova pitanja ne samo da zahtevaju tehnička rešenja, već i multidisciplinarni pristup koji uključuje stručnjake iz etike, sociologije, prava i drugih relevantnih oblasti. Samo tako možemo osigurati da razvoj i primena veštačke inteligencije bude usmerena ka dobrobiti celokupnog društva. Poslovna organizacija i odluke koje se u okviru nje donose podrazumevaju procenu troškova i koristi. U ovoj situaciji, imajući u vidu da problem nije čisto poslovne i ekonomske prirode, moraju se uzeti u obzir troškovi i koristi koje imaju članovi organizacije, ali i šire društvo. Dehumanizacija poslovnih subjekata i radnika putem postojanja AI jeste savremeno pitanje s kojima će se radne organizacije, ali i druge ustanove i institucije tek suočavati. Veštačka inteligencija pruža ogromne mogućnosti za poslovanje, ali nosi i značajne rizike. Kompanije moraju prepoznati potencijalne opasnosti koje prate implementaciju veštačke inteligencije i preduzeti korake kako bi ih rešile. Da bi se adekvatno pripremile za rizike veštačke inteligencije, organizacije moraju podsticati razumevanje, uspostaviti snažne okvire upravljanja, adresirati etičke brige, poboljšati privatnost i sigurnost podataka, investirati u talente i stručnost u vezi sa veštačkom inteligencijom, a takođe i uzeti u obzir nenamerene posledice i važnost transparentnosti. Na taj način, kompanije mogu iskoristiti transformacionu moć veštačke inteligencije, dok se istovremeno štite od inherentnih rizika u današnjem poslovnom svetu.