Razvoj tehnologija i evolucija ljudske vrste kroz istoriju uglavnom su se povezivali sa napretkom i boljom adaptacijom živog sveta na planeti Zemlji, pre svega najvećih inicijatora svih promena - ljudi. Tako smo vekovima unazad prošli kroz nekoliko faza industrijalizacije i tranzicije, tradicionalnog i savremenog doba, s tim da se vrlo često nismo trudili da se prilagodimo prirodi, već da nju prilagodimo nama, što nas je u prošlosti i te kako znalo koštati fatalno.

Fenomen „Sunčeve baklje“ se dešava kada se 11-godišnji solarni ciklus naglo završi i počinje ponovo - većim intenzitetom, stvarajući tako velike amplitude izazvane sunčevom aktivnošću koje direktno proizvode geomagnetne oluje koje pogađaju Zemlju i dovode do pomračenja, oštećenja električnih mreža, smetnji i prekida u rakijskoj komunikaciji, ali se ogledaju i u značajnom otežavanju funkcionisanja telekomunikacionih sistema.

Takođe, zahvaljujući česticama velike energije koje dospevaju do zemljine magnetosfere, na nebu iznad planete Zemlje formiraju se spektakularne i jedinstvene pojave zvane „aurora borealis“, koje su retko kada vidljive sem sa krajnjih zemljinih polova.

Naravno, nije svaka sunčeva baklja istog intenziteta i jednako štetna, eksplozije i zraci se klasifikuju u 5 kategorija: A,B,C,M i X - koja je oznaka za najjaču. Svaka kategorija je 10 puta jača od one prethodne.

Eksplozije kategorije X bi bile pogubne po sav živi svet na planeti Zemlji, međutim, zahvaljujući zemljinom magnetnom polju i jonosferi koje zaustavlja kretanje čestica prema zemljinoj kori, život na Zemlji nije u direktnoj opasnosti od delovanja fenomena „Sunčeve baklje“ i radioaktivnog zračenja sunčevih zraka.

Međutim, kako se decenijama unazad povećala sve veća znatiželja za otkrivanjem svemira i vanzemaljskog života, tj. pokušaja približavanja čoveka Suncu, kroz raznorazne misije koje pokreće NASA, tako je i izloženost čoveka sunčevoj radijaciji, u ovom slučaju X-zracima „Solarne baklje“, postajala sve veća i opasnija. Najveću brigu imaju astronauti, kojima su Sateliti za posmatranje Sunca i njegovih aktivnosti jednako važni poput ispravnosti letelica kojima idu u sunčevu orbitu.

Ali, nepredvidljivost prirode je nešto što čoveka još uvek čini nemoćnim i malim, čak i pored vekovnog istraživanja i prilagođavanja. Tako je i fenomen „Sunčeve baklje“ koji se istražuje i posmatra više od 150 godina - i dalje velika nepoznanica za naučnike. U prilog tome ide i činjenica da se verovalo kako se velike sunčeve oluje dešavaju isključivo tokom veće sunčeve aktivnosti, ali nas je skorašnja veoma jaka sunčeva erupcija kategorije tipa X poprilično iznenadila, jer se desila u periodu veoma mirnog sunčevog ciklusa.

Prvi X-zraci te erupcije stigli su do zemljine atmosfere za svega 17 sati nakon eksplozije, što je vreme nedovoljno da se astronauti na velikim visinama, spuste nazad u sigurnosni sloj planete Zemlje. Radijacija koja bi ih tom prilikom pogodila na tim visinama, bila bi kobna po živote tih ljudi. Pored ljudi, u svemiru se, kao što je opšte poznato, nalazi veliki broj veštačkih satelita od kojih su neki neophodni za svakodnevno funkcionisanje, pre svega za obavljanje digitalne komunikacije.

Davne 1859. godine do sada najjača zabeležena „Solarna baklja“ izazvala je ogromne probleme u komunikaciji tada najsavremenije tehnologije – putem telegrafa. Sunčevi zraci su emitovali frekvenciju na žice koje su sprovodile komunikaciju i svojim dejstvom doveli do požara koji je prekinuo komunikaciju širom Evrope i severne Amerike.

Posledice su se osećale i rešavale mesecima kasnije, a neke od analiza tog događaja su čak iznele i novčanu štetu od oko 2 biliona američkih dolara. Naučnici koji su radili na izučavanju tog fenomena su maltene jednoglasni u stavu da bi jedna takva solarna oluja u korelaciji sa smerom solarnog vetra prema našoj planeti, danas izazvala neuporedivo veće posledice po tehnologije i telekomunikacione sisteme i u potpunosti zaustavila obavljanje mnogih poslova.

Neki idu toliko daleko da su uvereni da bi efekat na poslovanje IT i telekomunikacionih organizacija bio veći nego u periodu korone. Sigurnost podataka bi bila veoma ranjiva u periodu poremećaja sistema što bi mnoge vredne podatke učinile lakim plenom za cyber napade.